Reč je o 155 hektara, u čijem je središtu kompleks Centra za strna žita koji - kako očekuje kragujevačka vlast – vrlo brzo treba da postane vlasništvo grada, a na dosadašnjim njivama nići će industrijski i poslovni objekti.

Sredinom godine za nama, kada je postajalo sve izvesnije da će Centar za strna žita biti „iseljen“ sa sadašnje lokacije, a njive – u konačnom - pripasti gradu, u Direkciji za urbanizam „Kragujevačke“ su potražile odgovor na pitanje o mogućoj nameni toga prostora.

- Parcela Centra za strna žita od oko 40 hektara, sa desne strane Šukine ulice idući prema „Elektrošumadiji“ pa do Uglješnice i Petrovačke magistrale, Planom generalne regulacije predviđena je za poslovanje i izgradnju stambenog prostora velikih gustina. Ovo je prostor u okviru jednog bloka, omeđen saobraćajnicama, zvaćemo ga Blok „Strna žita“, u planu je organizovan tako da poslovanje bude po obodu bloka, a unutar njega bi bilo stanovanje, konktretizovala je namenu arhitekta Vesna Jovanović Milošević iz navedene Direkcije.

Sagovornica je napomenula da se ta namena može korigovati izradom novog urbanističkog dokumenta, a da tako nešto postaje izvesno moglo se naslutiti iz izjave dr Veroljuba Trifunovića, člana Gradskog veća za urbanizam, kojom potvrđuje (dotadašnju) namenu prostora o kojem je reč za poslovanje i izgradnju stambenog bloka visokih gustina, ali i odmah izražava skepsu u pogledu opstanka takvog rešenja.

- Ako i zanemarimo da se u blizini nalazi gradska deponija, jasno je da vreme velikih stambenih blokova pripada prošlosti jer nema tako jakih investitora. Sada se gradi zgrada po zgrada, blok po blok, ocenio je dr Trifunović. 

Fabrike namesto hlebnog zrna

Posle nekoliko meseci zatišja u raspravama na ovu temu, poslednjih dana 2015. godine, ekspresno, za svega pet dana, gradska administracija uspela je da odradi sav posao neophodan da Skupština grada Kragujevca, na poslednjoj prošlogodišnjoj sednici, odobri izradu Plana detaljne regulacije radne zone pod simboličnim nazivom (čisto šumadijskim) „Feniks“.

Reč je o velikom gradskom kompleksu na 155 hektara koji zahvata prostor od auto-puta do Beogradske ulice, sa jedne strane, a sa druge od Petrovačke magistrale do ulica Slobode i Đure Pucara Starog. Na tom prostoru su sada Rektorat, objekti Carine i Metroa, zatim Delta park, ali i Mlekara Megle i deo Kliničkog centra Kragujevac.

Gradska uprava nije u potpunosti definisala namenu kompletnog prostora, ali je izvesno da će najveća površina biti data investitorima na raspolaganje. Jer, kako navode, postoje potencijalni investitori sa kojima se razgovara, ali oni hoće da dođu samo tamo gde je nešto već planski definisano. Zato se sada nastoji da se stvore imovinsko-pravni osnovi za uređenje navedenog prostora.

- Prioritet nam je uređenje pedesetak hektara koji su sada u okviru Centra za strna žita. Pošto smo tu na pragu definitivnog rešenja, koje podrazumeva prebacivanje vlasništva tog zemljišta na grad Kragujevac, na nama je da rešimo dilemu slobodna zona ili klasična industrijska zona na tom prostoru, kaže Aleksandar Nenković, glavni gradski urbanista.

Razlika između ova dva koncepta je bitna. Slobodna zona - koja podrazumeva da strani investitori tu obavljaju svoju delatnost bez plaćanja carina i poreza – mora da bude orgađen i po striktnim pravilima uređen prostor, potpuno osvetljen i sa dva kontrolisana ulaza, sa internom mrežom saobraćajnica, a sve to traži znatna finansijska sredstva, dok klasična industrijska zona, odnosno poslovna zona, zahteva saobraćajnice koje uglavnom već postoje i osnovno infrastrukturno uređenje.

- Očigledno je da su to dva potpuno različita koncepta i mi sada moramo da se opredelimo za jedan od ta dva, jer se ne može raditi detaljni plan a da mi ne kažemo obrađivaču tačno šta hoćemo. Jer, to nije nešto što ćemo sada ovako, a sutra ćemo onako. To je trajna odluka za taj prostor, navodi glavni gradski urbanista.

Obrađivač, odnosno Direkcija za urbanizam, sa kojom je grad takođe „pod hitno“ potpisao ugovor o izradi Plana detaljne regulacije radne zone „Feniks“, čini se da je našao rešenje za citiranu dilemu.

- Mi smo već raspolagali dobrom prethodnom urbanističkom dokumentacijom za ovaj prostor, a i sami smo uradili potrebne analize, tako da smo najbliže rešenju da se investitorima ponudi modularna mreža, odnosno da taj prostor između Šukine ulice i Petrovačke magistrale bude definisan kroz modularni sistem organizacije prostora. Daljom kombinacijom modula moguće je zadovoljiti najrazličitije potrebe potencijalnih investitora, sa jedne strane, a sa druge za takvo kombinovanje modula nije potrebna dodatna urbanistička dokumentacija. Naravno, to se radi u okvirima zakonskih rešenja, ali i na način da to ne bude ograničavajući faktor kada se bude razgovaralo o tržišnom aspektu korišćenja prostora u toj zoni, kaže Nataša Matović iz Direkcije za urbanizam. 

Kako uklopiti Univerzitet

Naša sagovornica dodaje da je Direkcija za urbanizam ranije radila analize šta je na pomenutom prostoru već tržišno aktivirano. Reč je o više privatnih preduzeća koja su već podigla poslovni prostor i rade, tako da u jednom delu Zone „Feniks“ imamo i objekte koji već postoje i koji podstiču razvoj čitavog tog kompleksa.

- Direkcija je, inače, uradila analizu šireg područja od zone „Feniks“ koje predstavlja funkcionalnu i prostornu celinu. Obuhvatili smo nekih 240 hektara uz put ka Batočini, i potvrdili ocenu da se radi o veoma atraktivnoj lokaciji sa velikim potencijalom. Sa druge strane, tu imamo neka mala ograničenja pošto je zemljište uz vodotok, u blizini je i gradska deponija, ali u svakom slučaju ostaje vrlo ozbiljna površina za razvoj te zone, Tu negde smo razmišljali i o pozicioniranju 15 terminala kao prateće funkcije i svega ostalog što je potrebno od infrastrukture, poput trafostanice za koju još nismo od Elektromreže Srbije dobili lokaciju, precizira Nataša Matović. 

Osim navedene nesporne industrijsko-poslovne namene kompleksa Strnih žita, i ostali prostor biće na raspolaganju investitorima, s tim što Nenković –kao lični stav – navodi da treba pokušati da se sačuva prvobitna namena dela od Rektorata do Šukine ulice, sa jedne strane, i od Delta parka do ulice Đure Pucara sa druge.

- Zona „Feniks“ obuhvata zonu koja je kod Rektorata i koja je bila definisana za prosvetu, školstvo i tako dalje i ja ću se stvarno truditi da to i ostane tako, da se to ne priključuje radnoj zoni. To je dragoceno područje za razvoj Univerziteta i mislim da ćemo uspeti da planskom dokumentacijom na neki način zaustavimo širenje industrije i na tu stranu. Možda ostavimo deo za neko umerenije poslovanje, institute ili tako nešto, ali da ipak gro ove zone ostane za potrebe Univerziteta i njegovo širenje, za kampus, stvaranje tehnološkog parka ili šta već. Ideja tehnološkog parka u stvari treba da bude spoj univerzitetskih delatnosti i onih koje su direktno vezane za proizvodnju. Tako, širenje Univerziteta, kampus i eventualno neki novi fakultet, koji se preko tehnološkog parka uključuju u industrijsku zonu - sve to daje novi smisao tom delu zone „Feniks“, objašnjava Aleksandar Nenković. 

Iznuđeno rešenje

U međuvremenu, sama najava da se preko kolena „prelomilo“ da najatraktivnija lokacija na ulazu u grad bude žrtvovana za razvoj industrije, izazvala je komentare onih koji smatraju da je takva odluka samo politički odraz odsustva dugoročnog (i obavezujućeg) urbanističkog planiranja.

- Radimo industrijsku zonu samo zato što je kompleks Strnih žita slobodna površina, sa najavom rešenja za vlasničke odnose. To što radi grad radi jer u aktuelnim uslovima i sa praznom gradskom kasom nema druge mogućnosti. Vlasti koja dolazi to ne može da se zameri, ali može vlasti koja je je pre njih bila. Zato, kao urbanista sa rešenjima za prostor Strnih žita ne mogu da se složim, ali mogu da se složim da je to – dnevno politički posmatrano - jedino moguće rešenje, ocenjuje Zoran Gagić, svojevremeni konkurent Nenkoviću za mesto glavnog gradskog urbaniste. 

Gagić dodaje da je ovo poslednja opomena da grad mora da pristupi izradi Generalnog urbanističkog plana koji bi važio na dugu stazu.

- Kragujevac nikada nije imao GUP koji bi se poštovao sto godina ili duže, a da se „usput“ rade tek manje korekcije. Jedan Rim se, na primer, tako razvija, poštujući plan iz treće decenije prošlog veka. GUP mora da bude dokument, da tako kažem, za sva vremena, kako bi urbanisti imali osnovu da sve gradske površine na vreme pripremaju za GUP-om definisane namene, a ne da svaka vlast urbanističke planove menja na prečac. Najbolje bi bilo kada bi u ovom slučaju moglo da se nađe neko ad hoc, odnosno rešenje na kraći rok, na 10 do 15 godina, a da se uporedo sa tim razmišlja o promeni namene ove i sličnih lokacija u gradu, navodi Zoran Gagić.

U svakom slučaju, zona „Feniks“ naći će se uskoro pred svim zainteresovanim u sklopu ranog javnog uvida, što je novi instrument u urbanističkom planiranju. U Direkciji za urbanizam, po rečima Nataše Matović, očekuju da tokom ranog javnog uvida dobiju sugestije, komentare i mišljenja kako struke, tako i svih drugih, kako bi prema tome nastavili sa izradom kompletne planske dokumentacije za to područje.

Izvor: http://www.kragujevacke.rs/